Divlje pčele: male komšije koje ne prave med, ali čuvaju prirodu

Nisu sve pčele iste

Kada kažemo „pčela“, većina nas zamisli žuto-crnog insekta koji živi u košnici, skuplja nektar i proizvodi med. Ali svet pčela mnogo je raznovrsniji nego što mislimo.

Na svetu je naučno opisano više od 20.000 vrsta pčela, a njihov stvarni broj verovatno je veći. U Srbiji se pominje oko 850 vrsta, dok je za područje Beograda zabeleženo približno 250. Ovi lokalni brojevi su okvirni: popisi se dopunjuju novim nalazima.

Zamislite samo: dok šetate Kalemegdanom, sedite u parku ili posmatrate cveće na terasi, možda se nalazite na samo nekoliko koraka od neke od tih pčelinjih vrsta!

Pčele koje vole da žive same

Za razliku od medonosnih pčela, koje žive u velikim zajednicama sa maticom i hiljadama radilica, mnoge divlje pčele vode potpuno drugačiji život.

Zovemo ih solitarne pčele, jer ženke uglavnom samostalno grade gnezda, prikupljaju hranu i brinu o budućem potomstvu. Nemaju radilice koje im pomažu ni velike košnice koje treba održavati.

Ženka pronalazi mesto za gnezdo, donosi polen i nektar, polaže jaja i priprema sve što je potrebno larvama. Neke vrste gnezde se blizu drugih jedinki, ali svaka ženka i dalje samostalno obavlja najveći deo posla.

Ipak, nisu sve divlje pčele samotnjaci. U divlje pčele spadaju i bumbari, koji žive u društvenim zajednicama.

Gde žive ako nemaju košnicu?

Možda ćete se iznenaditi, ali dom divlje pčele može se nalaziti baš ispod vaših nogu!

Pod zemljom: Mnoge vrste kopaju tunele u zemlji, naročito na osunčanim mestima sa rastresitim zemljištem. U tunelima prave komorice za potomstvo.

U šupljim stabljikama: Neke biraju suve stabljike, trsku i postojeće prirodne šupljine. Takve prostore pokušavamo da im obezbedimo i u pažljivo napravljenim hotelima za solitarne pčele.

U starom drvetu: Pojedine vrste koriste rupice koje su napravili drugi insekti, dok neke izdubljuju meko središte suvih grančica ili drveta.

Zato stara grana, deo gole zemlje ili suva stabljika nisu uvek nešto što treba ukloniti iz bašte. Za neku pčelu to može biti savršen dom.

Da li solitarne pčele proizvode med?

Ne proizvode med u količinama i na način na koji to rade medonosne pčele. One sakupljaju nektar i polen za sopstvenu ishranu i za potomstvo, ali ne stvaraju velike zalihe meda koje bi ljudi mogli da sakupljaju.

Ženka u komorici ostavlja zalihu polena pomešanog sa nektarom, polaže jaje i zatvara komoricu. Kada se iz jajeta razvije larva, hrana je već čeka.

Zamislite da vam neko pripremi ručak za sve dane detinjstva pre nego što se uopšte rodite! Upravo tako solitarne pčele, na svoj način, brinu o budućim generacijama.

Neverovatne graditeljke iz prirode

Neke solitarne pčele imaju veštine na kojima bi im pozavideli najbolji majstori.

Pčele krojačice isecaju gotovo savršene kružiće iz lišća. Komadiće nose do gnezda i njima oblažu komorice za larve.

Pčele zidarice koriste blato da naprave pregrade između komorica. Svaka komorica predstavlja zasebnu sobu za jednu buduću pčelu.

A neke vrste prenose polen na dlačicama sa donje strane stomaka, pa izgleda kao da ispod tela nose malu, šarenu četku.

Priroda je puna ovakvih malih čuda. Potrebno je samo da ih pažljivije pogledamo.

Zašto su nam toliko važne ako ne proizvode med?

Zato što njihov najvažniji posao nije proizvodnja meda, već oprašivanje biljaka.

Dok pčela posećuje cvetove, na njenom telu zadržavaju se zrna polena. Kada odleti na drugi cvet iste biljne vrste, može da prenese deo polena i tako pomogne nastanak semena i plodova.

Posebno su zanimljive pčele zidarice iz roda Osmia, značajne za oprašivanje voćaka. One posećuju cvetove jabuka, krušaka, trešanja i drugog voća, često već u rano proleće.

Neke divlje pčele posećuju mnogo biljnih vrsta, a druge su specijalizovane za određene cvetove. Zato je važno čuvati raznovrsnost oprašivača, a ne samo jednu vrstu.

Da li divlje pčele bodu?

Iako naziv „divlje“ može zvučati zastrašujuće, većina solitarnih pčela je mirna i ne napada ljude bez razloga.

Ženke mnogih vrsta imaju žaoku, ali je uglavnom koriste samo kada su uhvaćene, pritisnute ili direktno ugrožene. Najbolje je posmatrati ih bez dodirivanja.

Kada sledeći put ugledate pčelu na cvetu, nemojte mahati rukama. Posmatrajte je nekoliko trenutaka. Možda ćete otkriti nešto što ranije niste primetili.

Kako možemo pomoći divljim pčelama?

Za pomoć divljim pčelama nije potrebno mnogo prostora. Čak i terasa može da postane mala stanica za oprašivače.

Posadite biljke koje nude nektar i polen, poput lavande, nane i matičnjaka. Ostavite deo bašte sa samoniklim cvetnicama, kao i poneku suvu stabljiku u kojoj pčele mogu pronaći mesto za gnežđenje.

Ako imate baštu, ostavite i mali osunčani deo gole zemlje. Mnoge vrste ne koriste hotele za insekte, već gnezda prave pod zemljom. Izbegavajte nepotrebnu upotrebu pesticida.

Najlepše bašte nisu uvek one koje su savršeno pokošene i uređene, već one u kojima ima mesta za život.

Male pčele, velika lekcija

U Medonosnom vrtu na Silosima verujemo da se priroda najbolje čuva kada je upoznamo.

Zato kroz program „Košnica znanja“ i našu radnu svesku želimo da deci približimo ne samo medonosne pčele, već i čitav svet oprašivača koji nas okružuje.

Želimo da deca nauče da pčela ne mora da proizvodi med da bi bila važna. Da su i najmanji stanovnici prirode deo jednog velikog sistema. I da čak i mala promena u dvorištu, školi ili na terasi može nekome da znači mnogo.

Možda će dete koje danas otkrije pčelu u šupljoj grančici sutra drugačije gledati na suvu biljku. Možda će umesto straha osetiti radoznalost. A možda će upravo ono predložiti da se u školskom dvorištu posadi još nekoliko cvetova.

Jer ljubav prema prirodi često počinje jednostavnim pitanjem: „A kakva je ovo pčela?“