Duža i raznovrsnija paša
U urbanom prostoru pčele mogu da koriste veliki broj različitih izvora nektara i polena koji cvetaju u različitim periodima. Kad jedan prođe, počinje drugi, pa društvo ne ostaje bez hrane usred leta.
Naši projekti · Urbano pčelarstvo
U gradu cveta duže nego na njivi
Lipe, kestenovi, parkovi, dvorišta, balkoni i parcele koje niko ne kosi cvetaju u različito vreme, pa se paša u Beogradu proteže kroz celu sezonu. Ovde pišemo šta to znači za košnicu, za med i za sam grad.
01 Paša u gradu
Jedna velika paša može da traje kratko. Grad nudi mozaik biljaka koje cvetaju u različito vreme.
Monokulturno polje daje jednu vrstu cveta i daje je nakratko. Kad ta paša prođe, u krugu leta ostaje velika zelena površina bez nektara.
Grad niko nije sadio po planu, i to je njegova prednost. Lipe u drvoredu, kestenovi, bagrem uz prugu, ruže i lavanda po dvorištima, cveće na balkonima, korov na parceli koju niko ne kosi. Sve to ne cveta istog dana.
Zbog toga košnica u gradu ima šta da skuplja i onda kad su njive odavno prošle.
02 Zašto to uopšte radi
Tri stvari koje grad radi drugačije
Sve tri su razlog zbog kojeg pčelari sve češće gledaju u krovove, a ne u polja.
Manje prskanja po planu
U intenzivnoj poljoprivredi se tretira po kalendaru i po velikim površinama. U gradu je pejzaž usitnjeniji i raznovrsniji, ali i urbano okruženje ima svoje stresore, od saobraćaja i zagađenja do lokalne upotrebe pesticida.
Oprašivanje ostaje isti posao
Pčele oprašuju i u gradu: voćke po dvorištima, biljke u baštama, parkovima i mnoge cvetnice na balkonima. Oprašena biljka daje veći prinos, pa se društvo u gradu računa kao radna snaga.
Pčela izleti i vrati se na isto leto. Između toga često preleti nekoliko kilometara.
03 Šta je potrebno
Šest uslova da košnica u gradu stvarno radi
Krov i dobra namera nisu dovoljni. Ovo je ono što proveravamo pre nego što se ijedna košnica podigne.
-
Mesto do kojeg se stiže i zimi
Ravan krov, dvorište ili parcela. Pčelar dolazi i kad je hladno, pa put do košnice mora da postoji cele godine.
-
Leto okrenuto od prolaza
Pčele izlaze u jednom smeru. Ako je ispred leta ograda ili živica viša od čoveka, let se odmah diže iznad glava.
-
Voda na dohvat
Ako vode nema uz košnicu, društvo je traži gde stigne, po komšijskim česmama i posudama. Pojilica uz košnicu rešava to pre nego što nastane.
-
Paša u krugu leta
Pčele u potrazi za hranom najčešće preleću nekoliko kilometara od košnice, u zavisnosti od dostupnosti nektara i polena. U tom krugu treba da bude nešto što cveta u više navrata, a ne samo u maju.
-
Dogovor pre košnice
Vlasnik krova i ljudi koji tu rade treba da znaju šta stoji iznad njih i zašto. To se rešava razgovorom, na početku.
-
Pčelar koji dolazi redovno
Košnica se gleda kroz sezonu: rojenje, hrana, zdravlje društva, vađenje meda. Bez toga na krovu ostane sanduk.
04 Med i merenje
Gradski med i pitanje bezbednosti
Društvo pretražuje krug oko košnice i u nju vraća nektar, polen, vodu i prašinu. To što donese je uzorak okoline, i zbog toga se pčela koristi kao pokazatelj stanja sredine.
Isto to važi i za med. Šta će se u njemu naći zavisi od toga gde košnica stoji i šta u krugu leta raste, pa se odgovor traži analizom, kao i kod svake druge hrane.
Nalaz radi laboratorija, a ne pčelar i ne sajt. Analizu uzorka beogradskog meda iz septembra 2024. objavljujemo u celosti. Uzorak je predalo Beogradsko udruženje pčelara, čiji smo članovi.
Česta pitanja o pčelama u gradu
Zašto pčele u gradu?
Zbog paše i zbog ljudi. U gradu cveta više vrsta i cveta u različito vreme, pa košnica ima šta da skuplja kroz celu sezonu. A u gradu je i najviše ljudi koji pčelu prvi put vide izbliza.
Da li je med iz grada bezbedan?
Odgovor zavisi od toga gde košnica stoji i šta raste u krugu leta oko nje. To se proverava analizom, kao i kod svake druge hrane, i nalaz radi laboratorija. Analizu uzorka beogradskog meda iz septembra 2024. objavljujemo u celosti na ovoj strani, u odeljku o medu i merenju.
Šta pčele u gradu skupljaju?
Nektar i polen iz drvoreda, parkova, dvorišta i sa parcela koje niko ne kosi. Lipa, kesten i bagrem su krupne gradske paše, a ostatak dolazi sa balkona, iz bašta i sa korova koji cveta kad njive više ne daju ništa.
Da li košnica na krovu smeta ljudima ispod?
Pčela na paši ide pravo ka cvetu i ne obraća pažnju na prolaznike. Košnica se postavlja tako da leto ne gleda u put kojim ljudi prolaze, a prepreka ispred leta odmah diže let iznad visine čoveka. Ubod se dešava kad se društvo brani ili kad se pčela pritisne.
Može li moja firma da postavi košnicu?
Može, ako ima krov, dvorište ili parcelu i nekoga ko pusti pčelara unutra kroz celu godinu. Brendirane košnice, sadnje i edukaciju radimo kroz program za kompanije, a šta je od toga izvodljivo kod vas vidi se iz upita.
„Hajde da napravimo grad koji više zuji.”
Sadnja se nastavlja kroz Klub prijatelja Medonosnog vrta: akcije sadnje, ozelenjavanje i edukacija. Članstvo je besplatno.
Kompanije koje hoće košnicu, sadnju ili edukaciju na svoje ime to rade kroz program za kompanije.