Kako zaštiti biodivezitet u Beogradu?

Pčele, a i svi ostali oprašivači su u deficitu. Pojedine vrste su nestale, neke stavljene na listu ugroženih vrsta kojima brzo preti nestanak. Intenzivna poljoprivreda,  klimatske promene i korišćenje pesticida negativno utiču na broj oprašivača širom naše zemlje. Iz tog razloga, gradovi su se pokazali kao bezbednije mesto za život svih oprašivača. 

Cilj projekta

Projekat ima za cilj povećanje broja oprašivača u Beogradu. Manjak hrane i staništa je najveći problem pčelama, leptirima i ostalim insektima koji žive kod nas. Za ovaj projekat, akcenat će biti na svim pčelama u Beogradu. 

A da li znate da u Beogradu živi 250 različitih vrsta pčela? Plan da je jednostavnom promenom navika u održavanju zelenih površina pomognemo biodiverzitetu u gradu, a dobre primere već možemo videti u pojedinim gradovima (London, Beč, Ljubljana, Roterdam..)

Mozaično košenje u Roterdamu
Savska padina na Kalemegdanu koja će se održavati drugačije.
Padina ka Savi na Kalemegdanu, slikana pre košenja.

Zelene površine u našem gradu

Zelenih površina u našem gradu ima dosta. Međutim, kratko podšišana trava je kao pustinja za pčele. Promenom načina košenja zelenih površina u gradu možemo pozitivno uticati na biodiverzitet grada, dok istovremeno smanjujemo troškove grada. Ovakva jednostavna promene pozitivno utiče čak i na prirodno suzbijanje korova. Ideja je da pilot projektom testiramo najbolji način košenja u gradu, te da uz pomoć gradskih službi takvo košenje i implementiramo.

Bašta ovog proleća u jednoj beogradskoj firmi koja je prihvatila nov način košenja

Praćenje projekta

Kako ćemo znati da li je ovo dobra stvar ili ne? 

Kako bismo precizno znali da li projekat ima smisla ili ne, plan je da zajedno sa studentima i profesorima Biloškog fakulteta pratimo povećanje pčela. Kako se to meri? Postoje metodologije koje će nam precizno reći da li se broj insekata povećao ili ne u parkovima gde su stručnjaci sa Biloškog to već merili. Brojanje je predviđeno tokom 2024. godine te ćemo u javnost tada i izaći sa rezultatima istraživanja. 

A loše strane projekta? Krpelji? 

Projekat nema loših strana i to je ono najbolje. Kako? Pa vrlo jednostavno. Ukoliko se redukuje broj košenja tokom sezone, grad u startu štedi novac koji je za to predviđen, odnosno zaposleni iz Zelenila Beograd, čija je ovo nadležnost, ima na raspolaganju veći broj zaposlenih za održavanje ostalih površina i poslova kojima se bave. Sjajno, zar ne? 

Takođe, smanjujemo zagađenje nastalo usled rada tih silnih mašina i kosilica. A znate kada vikendom krene košenje u 7h ujutru? E pa ne mora da ga bude 🙂 

Širom sveta su rađena istraživanja na ovu temu i rezultati su ohrabrujući. Nekoliko puta više oprašivača je zatečeno na livadama koje se ne kose prečesto ili gde deo parka ostaje nepokošen. Ukoliko vas zanima ova tema, na dnu teksta ćemo ostaviti linkove ka svim istraživanjima. 

KRPELJI

Pretpostavljamo da su vam krpelji sigurno prošli kroz glavu kada zamislite višu travu i cveće. Iako ovo većini pada na pamet, ne morate da brinete. Još jedna istraživanja sprovedena samo na ovu temu su pokazala da na mestima gde je trava malo više, nema NI JEDNOG krpelja više u odnosu na deo parka koji je kratko pokošen. (link ka istraživanju na kraju teksta). Naravno, nije cilj da sve zelene površine pretvorimo u oazu za insekte. Delove parka koji se koriste za rekreaciju, šetnju kućnih ljubimaca ili igru ne bi uključivali u projekat. 

Pokret - Ne kosi još lolo

Želja nam je da projekat bude prihvaćen i širom naše zemlje jer su rezultati i doprinos na živi svet oko nas i više nego dobri. Ovo vam je prava prilika da kad odete na vikendicu na odmorite, ne provedete pola subote u košenju trave, već uživate i odmorite u zvuku i vibracijama koje dolazi iz trave. 

Pozivamo i sve kompanije koje imaju delove pod zelenilom koje one održavaju da nam se jave i da zajedno implementiramo ovaj projekat i kod njih. 

Naglasili bi da je projekat poržan od strane Zelenila Beograd i Sekretarijata za zaštitu životne sredine kao projekat od velikog značaja za živi svet u Beogradu. 

Partneri u projektu

Zaštita biodiverziteta u Beogradu

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to top