Kako pomoći pčelama – BeeCenter.rs

Ozelenimo Beograd: Pčelari iz Silosa nude dizajnerske dukseve i za svaki od njih sade po jednu lipu!

david — Thu, 14 Mar 2024 12:51:15 +0000

Kako zaštiti biodivezitet u Beogradu?

Pčele, a i svi ostali oprašivači su u deficitu. Pojedine vrste su nestale, neke stavljene na listu ugroženih vrsta kojima brzo preti nestanak. Intenzivna poljoprivreda, klimatske promene i korišćenje pesticida negativno utiču na broj oprašivača širom naše zemlje. Iz tog razloga, gradovi su se pokazali kao bezbednije mesto za život svih oprašivača.

Cilj projekta

Projekat ima za cilj povećanje broja oprašivača u Beogradu. Manjak hrane i staništa je najveći problem pčelama, leptirima i ostalim insektima koji žive kod nas. Za ovaj projekat, akcenat će biti na svim pčelama u Beogradu.

A da li znate da u Beogradu živi 250 različitih vrsta pčela? Plan da je jednostavnom promenom navika u održavanju zelenih površina pomognemo biodiverzitetu u gradu, a dobre primere već možemo videti u pojedinim gradovima (London, Beč, Ljubljana, Roterdam..)

Zelene površine u našem gradu

Zelenih površina u našem gradu ima dosta. Međutim, kratko podšišana trava je kao pustinja za pčele. Promenom načina košenja zelenih površina u gradu možemo pozitivno uticati na biodiverzitet grada, dok istovremeno smanjujemo troškove grada. Ovakva jednostavna promene pozitivno utiče čak i na prirodno suzbijanje korova. Ideja je da pilot projektom testiramo najbolji način košenja u gradu, te da uz pomoć gradskih službi takvo košenje i implementiramo.

Praćenje projekta

Kako ćemo znati da li je ovo dobra stvar ili ne?

Kako bismo precizno znali da li projekat ima smisla ili ne, plan je da zajedno sa studentima i profesorima Biloškog fakulteta pratimo povećanje pčela. Kako se to meri? Postoje metodologije koje će nam precizno reći da li se broj insekata povećao ili ne u parkovima gde su stručnjaci sa Biloškog to već merili. Brojanje je predviđeno tokom 2024. godine te ćemo u javnost tada i izaći sa rezultatima istraživanja.

A loše strane projekta? Krpelji?

Projekat nema loših strana i to je ono najbolje. Kako? Pa vrlo jednostavno. Ukoliko se redukuje broj košenja tokom sezone, grad u startu štedi novac koji je za to predviđen, odnosno zaposleni iz Zelenila Beograd, čija je ovo nadležnost, ima na raspolaganju veći broj zaposlenih za održavanje ostalih površina i poslova kojima se bave. Sjajno, zar ne?

Takođe, smanjujemo zagađenje nastalo usled rada tih silnih mašina i kosilica. A znate kada vikendom krene košenje u 7h ujutru? E pa ne mora da ga bude 🙂

Širom sveta su rađena istraživanja na ovu temu i rezultati su ohrabrujući. Nekoliko puta više oprašivača je zatečeno na livadama koje se ne kose prečesto ili gde deo parka ostaje nepokošen. Ukoliko vas zanima ova tema, na dnu teksta ćemo ostaviti linkove ka svim istraživanjima.

KRPELJI

Pretpostavljamo da su vam krpelji sigurno prošli kroz glavu kada zamislite višu travu i cveće. Iako ovo većini pada na pamet, ne morate da brinete. Još jedna istraživanja sprovedena samo na ovu temu su pokazala da na mestima gde je trava malo više, nema NI JEDNOG krpelja više u odnosu na deo parka koji je kratko pokošen. (link ka istraživanju na kraju teksta). Naravno, nije cilj da sve zelene površine pretvorimo u oazu za insekte. Delove parka koji se koriste za rekreaciju, šetnju kućnih ljubimaca ili igru ne bi uključivali u projekat.

Želja nam je da projekat bude prihvaćen i širom naše zemlje jer su rezultati i doprinos na živi svet oko nas i više nego dobri. Ovo vam je prava prilika da kad odete na vikendicu na odmorite, ne provedete pola subote u košenju trave, već uživate i odmorite u zvuku i vibracijama koje dolazi iz trave.

Pozivamo i sve kompanije koje imaju delove pod zelenilom koje one održavaju da nam se jave i da zajedno implementiramo ovaj projekat i kod njih.

Naglasili bi da je projekat poržan od strane Zelenila Beograd i Sekretarijata za zaštitu životne sredine kao projekat od velikog značaja za živi svet u Beogradu.

Partneri u projektu

Zaštita biodiverziteta u Beogradu

david — Mon, 24 Apr 2023 07:08:41 +0000

Kako zaštiti biodivezitet u Beogradu?

Cilj projekta

Zelene površine u našem gradu

Praćenje projekta

Kako ćemo znati da li je ovo dobra stvar ili ne?

A loše strane projekta? Krpelji?

Takođe, smanjujemo zagađenje nastalo usled rada tih silnih mašina i kosilica. A znate kada vikendom krene košenje u 7h ujutru? E pa ne mora da ga bude 🙂

KRPELJI

Pozivamo i sve kompanije koje imaju delove pod zelenilom koje one održavaju da nam se jave i da zajedno implementiramo ovaj projekat i kod njih.

Naglasili bi da je projekat poržan od strane Zelenila Beograd i Sekretarijata za zaštitu životne sredine kao projekat od velikog značaja za živi svet u Beogradu.

Partneri u projektu

Prskanje biljaka u cvetu ?!

david — Mon, 17 Apr 2023 20:26:05 +0000

Kako pomoći pčelama?

Veliki problem pčelarima predstavlja početak proleća i cvetanje ratarskih i voćarskih kultura.

I ako bi trebali da se raduju proleću i milionima cvetova oko nas, to ipak nije slučaj kod pčekara.

ZAŠTO?

Tema nije jednostavna za objasniti, te ćemo stoga preneti tekst našeg kolege Siniše Ilinčića, zaštitara i pčelara.

Pčele i zaštita voća

Na prvi pogled pčelarstvo i zaštita bilja izgledaju nespojivo. Na drugi pogled pčelari najčešće malo znaju o zaštiti bilja, a ljudi koji se bave zaštitiom bilja malo znaju o pčelarstvu.

I pčelarstvom i praktičnom zaštitom bilja istovremeno se bavim preko 25 godina. Imam oko hektar voćnjaka u kome su pčele. Voćnjak, u kojem se nalazi razno voće, prskam redovno, a pčele su dobro, žive i zdrave. Ovaj tekst je nastao na osnovu iskustva sakupljenog istovremenim bavljenjem pčelastvom i zaštitom bilja.

Prskanje voća tokom cvetanja.

Umesto da se raduju cvetanju voća i tome što će biti dosta polena za bolji razvoj pčela, kako se približava cvetanje tako počinje da raste strah i zebnja da li će pčele to preživeti. I ovaj osećaj straha i neizvesnosti pčelara ne odnosi se samo na cvetanje voća, već i na cvetanje maline, uljane repice, suncokreta, semenske lucerke… Do ovog straha nije došlo slučajno. Najveće štete i najveći pomori pčela dešavaju se baš u periodu oko cvetanja biljaka. Kako do toga najčešće dolazi?

Prvo i osnovno pitanje je ZAŠTO SE VOĆE PRSKA U CVETU? Odnosno, zašto se biljke uopšte i prskaju…
Ljudi , životinje i biljke se ne razlikuju toliko mnogo koliko to na prvi pogled izgleda. Svi smo mi deo prirode i moramo joj se prilagođavati. Postoje mnoge opasnosti koje vrebaju iz spolje sredine. Najopasnije su bolesti. Kada se ostvare neki određeni uslovi bolesti zaražavaju svog „domaćina“ bilo da je to čovek, životinja ili biljka. Ako se „domaćin“ ne odbrani od bolesti – nestaje.

Koliko god da je priroda oboljevanja svih živih organizama slična, toliko je odbrana od bolesti različita. Ključna razlika izmedju ljudi i životinja sa jedne i biljaka sa druge strane je u procesu ozdravljenja jer BILJKE NE MOGU DA OZDRAVE! Ljudi i životinja mogu da ozdrave, ali biljka ne. Biljka spašava svoj život eventualnim odbacivanjem ili izolacijom svog obolelog dela. Kada se neki deo biljke razboli on najčešće postaje neupotrebljiv. Zato je biljke najbolje prskati preventivno, pre nego što dođe do zaraze.

Kakve ovo ima veze sa pčelama i prskanjem u cvetu?

Postoje bolesti koje zaražavaju biljke isključivo u fazi cvetanja. Takva je, naprimer, Monilija. Koštičavo voće se može 100 puta prskati pre cvetanja i 100 puta posle cvetanja, ali ako se ne zaštiti od monilije baš u cvetanju gotovo je. Monilija će sigurno napraviti manju ili veću štetu, u zavisnosti od uslova za zarazu. Jabučasto voće se tokom cvetanja štiti od Venturije i još nekih bolesti.

Znači u prirodi postoje biološki razlozi zašto se voće štiti tokom cvetanja.

A da li je prskanje tokom cvetanja dozvoljeno?

Prema zvaničnoj regulativi: „Zabranjeno je prskanje biljaka tokom cvetanja NEREGISTRIOVANIM sredstvima“.
Ovo pravilo se kod pčelara i voćara tumači različito. Pčelar ovo shvata na ovaj način – „zabranjeno je prskanje u cvetu“. Voćar će ovo razumeti potpuno drugačije – „dozvoljeno je prskanje u cvetu registrovanim sredstvima“.

Sva priča oko prskanja u cvetu se svodi na jedno pitanje.

Da li postoje sredstva koja su registrovana za primenu tokom cvetanja?

Da, postoje sredstva namenjena za prskanje u fazi cvetanja i registrovana su kod nas. Ima ih preko dvadeset. To su fungicidi koji služe za zaštitu voća protiv bolesti. Nisu otrovni za pčele i do sada nisu pravili probleme.
Pa otkud onda trovanje pčela u toku cvetanja?
Iz samo jednog razloga. Zbog ljudske greške..
Koliko god da su sredstva protiv biljnih bolesti (fungicidi) vrlo malo opasni za pčele toliko su sredstva protiv insekata (insekticidi) veoma opasni za pčele.
Insekticidi su ti koji su najopasniji za pčele. Insekticidi NISU REGISTROVANI za primenu u cvetanju (osim na bazi tauflavulinata, od kojeg su se nekada pravile letvice protiv varoe).

I tu se dešavaju najveće greške. Iz neznanja ili iz nekog drugog razloga poneki voćar pomeša bezopasni fungicid sa opasnim insekticidom i oprska svoje voće u fazi cvetanja. Na ovaj način pravi trostruku grešku.

Prvo – pobio je oprašivače (najviše pčele) i tako smanjio prinos.

Drugo – neki insekticidi mogu sami od sebe da smanje oplodnju, odnosno stvaranje semenke u plodu. Takav zametak ploda otpada dve-tri nedelje posle cvetanja.

Treće – napravio je krivično delo za koje može da odgovara.

Jednostavno, treba jako paziti kada se radi sa insekticidima.

Poruka pčelarima – prskanje voća u fazi cvetanja je dozvoljeno i potrebno ali samo sa malim brojem fungicida koji su bezopasni za pčele.

Poruka voćarima – ne morate da volite pčele ali su vam one veoma potrebne. Ne koristite opasne insekticide u fazi cvetanja. Sa malo pažnje svi izbegavamo velike probleme. Ako ima mnogo rutave bube koristite insekticid bezopasan za pčele na bazi Tauflavulinata.

Postoji jedan kritičan momenat u zaštiti voća i pčelarstvu koji dolazi odmah posle cvetanja. Više trovanja pčela dogodi se POSLE cvetanja nego u samom cvetanju. Zašto?

Odmah po završetku cvetanja voćke formiraju plod. Novoformirani plod je mlad, mekan i sočan i kao takav veoma privlačan za insekte koji prouzrokuju crvljivost. Znači, odmah posle cvetanja voće se mora zaštiti protiv crvljivosti. Dobar i iskusan voćar će sačekati da cvetanje prođe i u momentu kada su insekti najopasniji upotrebiti insekticide.
Međutim, u tom periodu u voćnjacima ima mnogo korova koji cveta (maslačak, hoću-neću, mišjakinja…itd), i koji su veoma privlačni pčelama..

Prilikom prskanja precvetalog voćnjaka insekticidima protiv crvljivosti tečnost iz atomizera i sa krošnji pada na procvetali korov. Korov koji cveta postaje otrovan za pčele.Tada se dešava najčešće stradanje pčela.
Ovaj detalj većina voćara ne zna. Ni na jednom uputstvu za upotrebu ne piše da prilikom prskanja sa insekticidima u voćnjaku ne treba da bude korov koji cveta. I zbog tog detalja veoma često dolazi do pomora pčela. Ne iz loše namere, naprotiv. Većina voćara pažljivo sačeka da prođe cvetanje. Jednostavno,na korov koji cveta nikone obraća pažnju.

Poruka voćarima – u voćnjaku treba redovno suzbijati korov. Ne sme biti korova u cvetu.

Poruka pčelarima – pomozite i ovo objasnite voćarima. I uvek se setite da je većina voćara veoma korektna i pažljiva.

„Bolje sprečiti nego lečiti“ je stara mudrost, veoma primenjljiva za pčelarstvo i zaštitu bilja. Ne treba čekati da nam sredinu u kojoj živimo i radimo uređuje neko drugi. Većina ljudi, bilo da se bavi pčelarstvom ili voćarstvo samo želi da mirno i normalno živi od svoga rada. Povezujte se i dogovarajte međusobno i direktno. Nemojte da ne poznajete svoga komšiju pčelara ili voćara. Na ovaj način će se smanjiti broj slučajnih grešaka, a njih je više nego 80%.

Na kraju ovog teksta evo nekoliko kratkih saveta koji pomažu izbegavanju trovanja pčela:

1. Pre cvetanja ne bi trebalo koristiti sistemične insekticide na bazi neonikotinoida i na bazi dimetoata. Njih biljke usvoje, prenesu do cveta i cvet se otvara otrovan. Greške sa dimetoatima su česte u malinama.

2. Tokom cvetanja koristite samo za pčele bezopasne fungicide. NIKAKO INSEKTICIDE. Eventualno, ako baš mora, insekticide na bazi Tauflavulinata.

3. Posle cvetanja u voćnjaku ne bi trebalo da ima korova koji cveta.

TEKST PREUZET SA: https://www.agrotopvsg.rs/saveti/savet/pcele-i-zastita-voca