david – BeeCenter.rs

Apiterapija i lekoviti vazduh iz košnica

david — Fri, 17 Jan 2025 13:05:32 +0000

Apiterapija i lekoviti vazduh iz košnica

Uvod u apiterapiju

Apiterapija, drevna metoda prirodnog lečenja, koristi proizvode pčela za unapređenje zdravlja i dobrobiti. Ova praksa uključuje upotrebu meda, propolisa, matičnog mleča, ali i inhalaciju vazduha iz košnica, poznatu kao api inhalacija. U poslednje vreme, ova metoda dobija na značaju zahvaljujući sve većem broju naučnih istraživanja koja potvrđuju njenu efikasnost.

Lekoviti vazduh iz košnica: šta nauka kaže?

Jedan od najuzbudljivijih aspekata apiterapije je korišćenje pčelinjeg vazduha iz api komora. Prema studiji objavljenoj u radu „Unravelling the beehive air volatiles profile as analysed via solid-phase microextraction (SPME) and chemometrics“ (2021), utvrđeno je da vazduh iz košnica sadrži preko 50 isparljivih jedinjenja. Među njima su terpeni, aldehidi i kiseline, koji imaju dokazano antimikrobno i antiinflamatorno dejstvo. Link ka istraživanju možete videti OVDE.

Jedan od glavnih benefita api inhalacija je poboljšanje funkcije disajnih organa. Studija „Therapeutic inhalation of beehive’s air“ iz 2017. godine pokazala je da inhalacija ovih supstanci pomaže kod simptoma astme, alergija i hroničnog bronhitisa. Eksperimentalni podaci ukazuju da metil-palmitat, jedinjenje prisutno u pčelinjem vazduhu, ima snažno antiinflamatorno dejstvo („The Effect of Methyl Palmitate on Treatment of Experimental Asthma“, 2015).

API KOMORA: Savremeno rešenje u Beogradu

Api komore su posebno dizajnirane prostorije koje omogućavaju bezbednu i kontrolisanu inhalaciju vazduha iz košnica. BeeCenter u Medonosnom vrtu Silosa Beograd nudi ovu uslugu u sklopu svog programa apiterapije. Učesnici imaju priliku da iskuse blagotvorne efekte pčelinjeg vazduha, dok su potpuno zaštićeni od direktnog kontakta sa pčelama.

Kako funkcioniše inhalacija vazduha iz košnica? Proces se odvija tako što se vazduh iz košnica lagano izvlači putem malog ventilator, usmerava kroz crevo do maske za inhalaciju. Ovaj vazduh je bogat bioaktivnim jedinjenjima koja deluju umirujuće na disajne puteve i poboljšavaju ukupnu otpornost organizma. „Take a deep breath“ studija potvrđuje da redovna inhalacija ovakvog vazduha može doprineti jačanju imuniteta, posebno tokom sezone prehlada i gripa.

Apiterapija i inhalacija vazduhom iz košnica nude prirodan i efikasan način za unapređenje zdravlja. BeeCenter u Beogradu pruža savremeno rešenje za sve koji žele da probaju ovu drevnu praksu. Posetite nas i osetite snagu prirode kroz moć pčelinjeg sveta.

Apiterapija i API komora kod Silosa

david — Fri, 28 Jun 2024 12:28:44 +0000

Apiterapija i njeni benefiti

Šta je zapravo apiterpija?

Apiterapija nas uči o tome kako možemo pomoću pčelinjih proizvoda da čuvamo i jačamo zdravlje, što nam govori i sama reč apiterpija što znači „lečenje pčelinjim proizvodima“. Sve više naučnika se bavi istraživanjem pčelinjih proizvoda, dok je pravi „boom“ bio za vreme covid-a kada su rađena brojna istraživanja u vezi sa propolisom. Korišćenje pčelinih proizvoda datira još od vremena kada su u starom Egiptu, Grčkoj i ostalim civilizacijama koristili u zdravstvene svrhe. Danas, apiterpija je najrazvijenija u Nemačkoj, Kini, Rusiji, Brazilu i ostalim zemljama.

Apiterapija: Prirodna Prevencija i Pozitivan Uticaj na Zdravlje

Apiterapija je sve popularnija kao prirodna metoda za očuvanje zdravlja i unapređenje dobrobiti organizma. Umesto da se fokusira na lečenje konkretnih bolesti, apiterapija se ističe kao alat za prevenciju i podsticanje pozitivnih promena u organizmu. U ovom članku, istražujemo kako apiterapija može pozitivno uticati na vaš organizam i kako je možete koristiti kao deo svakodnevne rutine za očuvanje zdravlja.

Pčelinji proizvodi poput meda, propolisa i matičnog mleča sadrže brojne hranljive sastojke i bioaktivne materije koje mogu podržati imunološki sistem, smanjiti upale i doprineti opštem zdravlju organizma.

Pozitivan Uticaj na Imunološki Sistem

Med, koji je osnovni proizvod apiterapije, sadrži antioksidanse, enzime i antimikrobne agense koji mogu pomoći u jačanju
imunološkog sistema. Redovna konzumacija meda može doprineti otpornosti organizma na infekcije i bolesti, što je ključno za prevenciju zdravstvenih problema.

Antiupalno Dejstvo Propolisa

Propolis je poznat po svojim antiupalnim svojstvima zbog prisustva flavonoida i drugih aktivnih jedinjenja. Redovna upotreba propolisa može pomoći u smanjenju hroničnih upala u organizmu i očuvanju zdravlja zglobova, kože i respiratornog sistema.

Energetska Podrška Matične Mleči

Matični mleč je bogat hranljivim sastojcima poput vitamina, minerala i aminokiselina. Neki istraživači sugerišu da matični mleč može pomoći u povećanju energije, poboljšanju psiho-fizičkog stanja kao i celog organizma.

INHALACIJA VAZDUHOM IZ KOŠNICA – API KOMORA KOD SILOSA

Od prethodnog proleća, imate mogućnost i u našem centru da se upoznate sa apiterpijom. U pitanju je direktno udisanje vazduha iz košnica. Vazduh iz košnica je bogat aerosolnim materijama koje blagotvorno deluju na ljudski organizam. Nedavnim studijama je potvrđeno da ima preko 50 aktivnih materija u tom vazduhu koje pozitivno utiču na naš organizam.

Vazduh u košnici obično ima prosečnu temperaturu između 35-37°C. Pčele unose u košnicu nektar, polen, smole i mnoge druge prirodne materije. U košnici,ove materije prerađuje oko 40.000 pčela koje stvaraju vazduh sa prijatnom aromom – poput meda, propolisa, polena i voska.

Iz api komore posebno dizajnirane za ovu namenu, topli vazduh iz košnica sa aromatičnim isparenjima sadržanim u njemu se preko creva i putem specijalnog uređaja napravljenog za ovu namenu dovodi do maske za disanje. Odavde, naš gost svakim dahom oseća moć Košnice. Mešavina polena, meda, propolisa i voska dolazi do disajnih puteva i organa i tako se prirodno jača ovo područje.

Inhalacija se radi sa dr Zoricom Plavšić koja vas prati kroz prvi inhalacioni tretman nakon čega su sa vama naši apiterapeuti Dario i David.

Kada uđete u api komoru, nalazite se pored ili iznad živih košnica I nemojte brinuti, te pčele imaju svoje tunele odakle izleću napolje I rade sve što I ostale pčele I niste u direktnom kontaktu sa njima. Kroz filtere, cevčice I maske povezujemo se sa košnicamai inhaliramo se toplim vazduhom koji je pun bioaktivnih molekula. On sadrži:

– Terpene – prirodne antimikrobne i protivupalne jedinjenja (npr. pineni, limoneni, farnezol).
– Aldehide i alkohole – sa potencijalnim antiseptičkim delovanjem.
– Organske kiseline – koje olakšavaju disanje i pomažu regeneraciji sluzokože.
– Methyl palmitate – jedinjenje koje je u istraživanjima pokazalo pozitivan efekat na simptome astme.

Naši tretmani u api komori su najkorisniji za osobe koje:
– Imaju probleme sa disajnim putevima – bronhitis, astmu, post-COVID sindrom, hronični kašalj.
– Pate od alergija i žele da olakšaju simptome.
– Su izloženi dugotrajnom stresu, nesanici, anksioznosti.
– Žele da ojačaju imunitet prirodnim putem.
– Prosto žele vreme za sebe i regeneraciju u mirnom ambijentu.

Pored inahalcija, u odvojenoj prostoriji možete da ležite iznad košnica i da upijate vibracije iz košnice i da ležite u magnetnom polju koje prave pčele. Frekvencije u košnici su od 100-500Hz a dokazano je da upravo ove frekvencije prijaju ljudskom organizmu i regenerišu ćelije. Ovakav vid terapije se preporučuje kod hroničnog umora.

Ležanje i upijanje vibracija

U vremenu u kojem je naš svakodnevni život preplavljen obavezama, multitaskingom i digitalnim stimulansima, sve više ljudi traži način da se zaista isključi i pronađe unutrašnji mir. U našoj api komori, vibracije koje proizvode pčele dok rade u košnici prenose se kroz drveni krevet koji je postavljen iznad dve košnice direktno na naše telo. Te mikro vibracije, koje telo absorbuje kroz kost i tkiva i one mogu delovati umirujuće na nervni sistem, slično dubokoj relaksaciji ili meditaciji.

Ova tiha rezonanca između čoveka i prirode ne može se postići ni u jednoj prostoriji za masažu ni kroz ekrane aplikacija za meditaciju. Osećaj je jedinstven – kao da ste se na trenutak spojili sa ritmom života u svom najprirodnijem obliku. Tretman traje 30 do 40 minuta, i mnogi ga opisuju kao „reset dugme“ za um i telo.

Apiterapija u Beogradu – nova dimenzija prirodnog zdravlja

BeeCenter api komora u Beogradu nudi priliku da iskusite apiterapiju na potpuno nov način u urbanom ambijentu, ali u skladu sa prirodom. U samom srcu Beograda, udaljeni samo nekoliko minuta od centra grada, možete se povezati sa prirodnim ritmom pčela i udahnuti vazduh iz košnica koji osnažuje telo i um.

Apiterapija u Beogradu više nije rezervisana samo za vikend odmore i seoske sredine ,sada je dostupna svakome ko želi prirodan oblik regeneracije i jačanja organizma. Naša api komora dizajnirana je tako da kombinuje prirodne materijale, tišinu i terapeutske efekte košnica – kako bi svaki klijent mogao da doživi autentično apiterapijsko iskustvo.

Kako izgleda tretman u api komori u Beogradu?

Apiterapijski tretman u našoj api komori može se doživeti na dva načina: kroz inhalaciju i kroz ležanje iznad košnica.

🔸 Inhalacija traje do 60 minuta i odvija se u tri faze, pomoću specijalizovanih uređaja. Prvo, koristi se fiziološki rastvor koji priprema disajne puteve. Zatim sledi udisanje toplog vazduha iz košnica, bogatog prirodnim bioaktivnim jedinjenjima. Na kraju, koristi se uređaj koji zagreva sirovi propolis na precizno kontrolisanu temperaturu, oslobađajući njegova eterična ulja i terapeutske komponente. Tokom celog tretmana uz vas je prisutna stručna osoba koja vas vodi i prati vaše stanje.

🔸 Ležanje iznad košnica je opuštenija i meditativna forma apiterapije. Ležite na specijalno dizajniranom drvenom krevetu, ispod kojeg se nalazi više od 100.000 pčela. Njihov rad proizvodi umirujuće vibracije i prirodan zvuk, koji deluju relaksirajuće na telo i nervni sistem. Ovo iskustvo mnogi opisuju kao prirodnu meditaciju bez napora.

📵 Napomena: U api komori nije dozvoljeno korišćenje mobilnih telefona, kako zbog zaštite pčela, tako i kako biste se potpuno posvetili sebi i trenutku tišine koji vam je darovala priroda.

Apiterapija i savremeni način života

Život u velikom gradu poput Beograda donosi mnogo benefita, ali i izazova. Zagađenje, stres, prebrz tempo – sve to utiče na naš imunitet, disajne organe i mentalno zdravlje. Apiterapija je upravo odgovor na te izazove , ona spaja prirodno i terapeutsko u jedno iskustvo koje nas podseća da udahnemo sporije, dublje i svesnije.

Api komora je sve češći izbor ljudi koji žele da naprave pauzu ali ne običnu pauzu za kafu ili šetnju već duboku regeneraciju kroz povezivanje sa prirodom.

Zašto izabrati BeeCenter api komoru u Beogradu?

– Prva potpuno funkcionalna api komora u Beogradu
– Lako dostupna lokacija na biseru dunavske rivijere u Silosima
– Stručni tim i edukatori iz oblasti pčelarstva i apiterapije
– Mogućnost organizovanja radionica, tretmana i posebnih programa za veće grupe
– Kombinacija inhalacije, vibracija i prirodnog ambijenta

Naše usluge su prilagođene kako individualnim korisnicima, tako i porodicama i firmama koje žele da unaprede svoje zdravlje i dobrobit tima. Apiterapija nije rezervisana samo za one sa respiratornim tegobama – ona je za sve nas koji živimo brzo i dišemo plitko.

Kako se zakazuje termin?

Na našem shopu na linku shop.beecenter.rs nalaze se ulaznice za api komoru. Nakon kupovine određenog broja ulaznica, na email adresu koju ste ostavili vam stiže uputstvo o načinu zakazivanja. Sve se radi online, gde kroz dva klika birate datum I vreme koje vam najviše odgovara.

Ako tražite mesto gde apiterapija u Beogradu zaista funkcioniše, gde su pčele saveznici zdravlja, a priroda deo svakog daha – dođite u BeeCenter.

Zakažite svoj termin već danas i doživite kako izgleda istinsko disanje u api komori , tamo gde priroda i zdravlje dišu zajedno

📍 Lokacija: Dunavski kej 46, Silosi Beograd
📞 Telefon: +381 63324-167

Ozelenimo Beograd: Pčelari iz Silosa nude dizajnerske dukseve i za svaki od njih sade po jednu lipu!

david — Thu, 14 Mar 2024 12:51:15 +0000

Kako zaštiti biodivezitet u Beogradu?

Pčele, a i svi ostali oprašivači su u deficitu. Pojedine vrste su nestale, neke stavljene na listu ugroženih vrsta kojima brzo preti nestanak. Intenzivna poljoprivreda, klimatske promene i korišćenje pesticida negativno utiču na broj oprašivača širom naše zemlje. Iz tog razloga, gradovi su se pokazali kao bezbednije mesto za život svih oprašivača.

Cilj projekta

Projekat ima za cilj povećanje broja oprašivača u Beogradu. Manjak hrane i staništa je najveći problem pčelama, leptirima i ostalim insektima koji žive kod nas. Za ovaj projekat, akcenat će biti na svim pčelama u Beogradu.

A da li znate da u Beogradu živi 250 različitih vrsta pčela? Plan da je jednostavnom promenom navika u održavanju zelenih površina pomognemo biodiverzitetu u gradu, a dobre primere već možemo videti u pojedinim gradovima (London, Beč, Ljubljana, Roterdam..)

Zelene površine u našem gradu

Zelenih površina u našem gradu ima dosta. Međutim, kratko podšišana trava je kao pustinja za pčele. Promenom načina košenja zelenih površina u gradu možemo pozitivno uticati na biodiverzitet grada, dok istovremeno smanjujemo troškove grada. Ovakva jednostavna promene pozitivno utiče čak i na prirodno suzbijanje korova. Ideja je da pilot projektom testiramo najbolji način košenja u gradu, te da uz pomoć gradskih službi takvo košenje i implementiramo.

Praćenje projekta

Kako ćemo znati da li je ovo dobra stvar ili ne?

Kako bismo precizno znali da li projekat ima smisla ili ne, plan je da zajedno sa studentima i profesorima Biloškog fakulteta pratimo povećanje pčela. Kako se to meri? Postoje metodologije koje će nam precizno reći da li se broj insekata povećao ili ne u parkovima gde su stručnjaci sa Biloškog to već merili. Brojanje je predviđeno tokom 2024. godine te ćemo u javnost tada i izaći sa rezultatima istraživanja.

A loše strane projekta? Krpelji?

Projekat nema loših strana i to je ono najbolje. Kako? Pa vrlo jednostavno. Ukoliko se redukuje broj košenja tokom sezone, grad u startu štedi novac koji je za to predviđen, odnosno zaposleni iz Zelenila Beograd, čija je ovo nadležnost, ima na raspolaganju veći broj zaposlenih za održavanje ostalih površina i poslova kojima se bave. Sjajno, zar ne?

Takođe, smanjujemo zagađenje nastalo usled rada tih silnih mašina i kosilica. A znate kada vikendom krene košenje u 7h ujutru? E pa ne mora da ga bude 🙂

Širom sveta su rađena istraživanja na ovu temu i rezultati su ohrabrujući. Nekoliko puta više oprašivača je zatečeno na livadama koje se ne kose prečesto ili gde deo parka ostaje nepokošen. Ukoliko vas zanima ova tema, na dnu teksta ćemo ostaviti linkove ka svim istraživanjima.

KRPELJI

Pretpostavljamo da su vam krpelji sigurno prošli kroz glavu kada zamislite višu travu i cveće. Iako ovo većini pada na pamet, ne morate da brinete. Još jedna istraživanja sprovedena samo na ovu temu su pokazala da na mestima gde je trava malo više, nema NI JEDNOG krpelja više u odnosu na deo parka koji je kratko pokošen. (link ka istraživanju na kraju teksta). Naravno, nije cilj da sve zelene površine pretvorimo u oazu za insekte. Delove parka koji se koriste za rekreaciju, šetnju kućnih ljubimaca ili igru ne bi uključivali u projekat.

Želja nam je da projekat bude prihvaćen i širom naše zemlje jer su rezultati i doprinos na živi svet oko nas i više nego dobri. Ovo vam je prava prilika da kad odete na vikendicu na odmorite, ne provedete pola subote u košenju trave, već uživate i odmorite u zvuku i vibracijama koje dolazi iz trave.

Pozivamo i sve kompanije koje imaju delove pod zelenilom koje one održavaju da nam se jave i da zajedno implementiramo ovaj projekat i kod njih.

Naglasili bi da je projekat poržan od strane Zelenila Beograd i Sekretarijata za zaštitu životne sredine kao projekat od velikog značaja za živi svet u Beogradu.

Partneri u projektu

Zaštita biodiverziteta u Beogradu

david — Mon, 24 Apr 2023 07:08:41 +0000

Kako zaštiti biodivezitet u Beogradu?

Cilj projekta

Zelene površine u našem gradu

Praćenje projekta

Kako ćemo znati da li je ovo dobra stvar ili ne?

A loše strane projekta? Krpelji?

Takođe, smanjujemo zagađenje nastalo usled rada tih silnih mašina i kosilica. A znate kada vikendom krene košenje u 7h ujutru? E pa ne mora da ga bude 🙂

KRPELJI

Pozivamo i sve kompanije koje imaju delove pod zelenilom koje one održavaju da nam se jave i da zajedno implementiramo ovaj projekat i kod njih.

Naglasili bi da je projekat poržan od strane Zelenila Beograd i Sekretarijata za zaštitu životne sredine kao projekat od velikog značaja za živi svet u Beogradu.

Partneri u projektu

Prskanje biljaka u cvetu ?!

david — Mon, 17 Apr 2023 20:26:05 +0000

Kako pomoći pčelama?

Veliki problem pčelarima predstavlja početak proleća i cvetanje ratarskih i voćarskih kultura.

I ako bi trebali da se raduju proleću i milionima cvetova oko nas, to ipak nije slučaj kod pčekara.

ZAŠTO?

Tema nije jednostavna za objasniti, te ćemo stoga preneti tekst našeg kolege Siniše Ilinčića, zaštitara i pčelara.

Pčele i zaštita voća

Na prvi pogled pčelarstvo i zaštita bilja izgledaju nespojivo. Na drugi pogled pčelari najčešće malo znaju o zaštiti bilja, a ljudi koji se bave zaštitiom bilja malo znaju o pčelarstvu.

I pčelarstvom i praktičnom zaštitom bilja istovremeno se bavim preko 25 godina. Imam oko hektar voćnjaka u kome su pčele. Voćnjak, u kojem se nalazi razno voće, prskam redovno, a pčele su dobro, žive i zdrave. Ovaj tekst je nastao na osnovu iskustva sakupljenog istovremenim bavljenjem pčelastvom i zaštitom bilja.

Prskanje voća tokom cvetanja.

Umesto da se raduju cvetanju voća i tome što će biti dosta polena za bolji razvoj pčela, kako se približava cvetanje tako počinje da raste strah i zebnja da li će pčele to preživeti. I ovaj osećaj straha i neizvesnosti pčelara ne odnosi se samo na cvetanje voća, već i na cvetanje maline, uljane repice, suncokreta, semenske lucerke… Do ovog straha nije došlo slučajno. Najveće štete i najveći pomori pčela dešavaju se baš u periodu oko cvetanja biljaka. Kako do toga najčešće dolazi?

Prvo i osnovno pitanje je ZAŠTO SE VOĆE PRSKA U CVETU? Odnosno, zašto se biljke uopšte i prskaju…
Ljudi , životinje i biljke se ne razlikuju toliko mnogo koliko to na prvi pogled izgleda. Svi smo mi deo prirode i moramo joj se prilagođavati. Postoje mnoge opasnosti koje vrebaju iz spolje sredine. Najopasnije su bolesti. Kada se ostvare neki određeni uslovi bolesti zaražavaju svog „domaćina“ bilo da je to čovek, životinja ili biljka. Ako se „domaćin“ ne odbrani od bolesti – nestaje.

Koliko god da je priroda oboljevanja svih živih organizama slična, toliko je odbrana od bolesti različita. Ključna razlika izmedju ljudi i životinja sa jedne i biljaka sa druge strane je u procesu ozdravljenja jer BILJKE NE MOGU DA OZDRAVE! Ljudi i životinja mogu da ozdrave, ali biljka ne. Biljka spašava svoj život eventualnim odbacivanjem ili izolacijom svog obolelog dela. Kada se neki deo biljke razboli on najčešće postaje neupotrebljiv. Zato je biljke najbolje prskati preventivno, pre nego što dođe do zaraze.

Kakve ovo ima veze sa pčelama i prskanjem u cvetu?

Postoje bolesti koje zaražavaju biljke isključivo u fazi cvetanja. Takva je, naprimer, Monilija. Koštičavo voće se može 100 puta prskati pre cvetanja i 100 puta posle cvetanja, ali ako se ne zaštiti od monilije baš u cvetanju gotovo je. Monilija će sigurno napraviti manju ili veću štetu, u zavisnosti od uslova za zarazu. Jabučasto voće se tokom cvetanja štiti od Venturije i još nekih bolesti.

Znači u prirodi postoje biološki razlozi zašto se voće štiti tokom cvetanja.

A da li je prskanje tokom cvetanja dozvoljeno?

Prema zvaničnoj regulativi: „Zabranjeno je prskanje biljaka tokom cvetanja NEREGISTRIOVANIM sredstvima“.
Ovo pravilo se kod pčelara i voćara tumači različito. Pčelar ovo shvata na ovaj način – „zabranjeno je prskanje u cvetu“. Voćar će ovo razumeti potpuno drugačije – „dozvoljeno je prskanje u cvetu registrovanim sredstvima“.

Sva priča oko prskanja u cvetu se svodi na jedno pitanje.

Da li postoje sredstva koja su registrovana za primenu tokom cvetanja?

Da, postoje sredstva namenjena za prskanje u fazi cvetanja i registrovana su kod nas. Ima ih preko dvadeset. To su fungicidi koji služe za zaštitu voća protiv bolesti. Nisu otrovni za pčele i do sada nisu pravili probleme.
Pa otkud onda trovanje pčela u toku cvetanja?
Iz samo jednog razloga. Zbog ljudske greške..
Koliko god da su sredstva protiv biljnih bolesti (fungicidi) vrlo malo opasni za pčele toliko su sredstva protiv insekata (insekticidi) veoma opasni za pčele.
Insekticidi su ti koji su najopasniji za pčele. Insekticidi NISU REGISTROVANI za primenu u cvetanju (osim na bazi tauflavulinata, od kojeg su se nekada pravile letvice protiv varoe).

I tu se dešavaju najveće greške. Iz neznanja ili iz nekog drugog razloga poneki voćar pomeša bezopasni fungicid sa opasnim insekticidom i oprska svoje voće u fazi cvetanja. Na ovaj način pravi trostruku grešku.

Prvo – pobio je oprašivače (najviše pčele) i tako smanjio prinos.

Drugo – neki insekticidi mogu sami od sebe da smanje oplodnju, odnosno stvaranje semenke u plodu. Takav zametak ploda otpada dve-tri nedelje posle cvetanja.

Treće – napravio je krivično delo za koje može da odgovara.

Jednostavno, treba jako paziti kada se radi sa insekticidima.

Poruka pčelarima – prskanje voća u fazi cvetanja je dozvoljeno i potrebno ali samo sa malim brojem fungicida koji su bezopasni za pčele.

Poruka voćarima – ne morate da volite pčele ali su vam one veoma potrebne. Ne koristite opasne insekticide u fazi cvetanja. Sa malo pažnje svi izbegavamo velike probleme. Ako ima mnogo rutave bube koristite insekticid bezopasan za pčele na bazi Tauflavulinata.

Postoji jedan kritičan momenat u zaštiti voća i pčelarstvu koji dolazi odmah posle cvetanja. Više trovanja pčela dogodi se POSLE cvetanja nego u samom cvetanju. Zašto?

Odmah po završetku cvetanja voćke formiraju plod. Novoformirani plod je mlad, mekan i sočan i kao takav veoma privlačan za insekte koji prouzrokuju crvljivost. Znači, odmah posle cvetanja voće se mora zaštiti protiv crvljivosti. Dobar i iskusan voćar će sačekati da cvetanje prođe i u momentu kada su insekti najopasniji upotrebiti insekticide.
Međutim, u tom periodu u voćnjacima ima mnogo korova koji cveta (maslačak, hoću-neću, mišjakinja…itd), i koji su veoma privlačni pčelama..

Prilikom prskanja precvetalog voćnjaka insekticidima protiv crvljivosti tečnost iz atomizera i sa krošnji pada na procvetali korov. Korov koji cveta postaje otrovan za pčele.Tada se dešava najčešće stradanje pčela.
Ovaj detalj većina voćara ne zna. Ni na jednom uputstvu za upotrebu ne piše da prilikom prskanja sa insekticidima u voćnjaku ne treba da bude korov koji cveta. I zbog tog detalja veoma često dolazi do pomora pčela. Ne iz loše namere, naprotiv. Većina voćara pažljivo sačeka da prođe cvetanje. Jednostavno,na korov koji cveta nikone obraća pažnju.

Poruka voćarima – u voćnjaku treba redovno suzbijati korov. Ne sme biti korova u cvetu.

Poruka pčelarima – pomozite i ovo objasnite voćarima. I uvek se setite da je većina voćara veoma korektna i pažljiva.

„Bolje sprečiti nego lečiti“ je stara mudrost, veoma primenjljiva za pčelarstvo i zaštitu bilja. Ne treba čekati da nam sredinu u kojoj živimo i radimo uređuje neko drugi. Većina ljudi, bilo da se bavi pčelarstvom ili voćarstvo samo želi da mirno i normalno živi od svoga rada. Povezujte se i dogovarajte međusobno i direktno. Nemojte da ne poznajete svoga komšiju pčelara ili voćara. Na ovaj način će se smanjiti broj slučajnih grešaka, a njih je više nego 80%.

Na kraju ovog teksta evo nekoliko kratkih saveta koji pomažu izbegavanju trovanja pčela:

1. Pre cvetanja ne bi trebalo koristiti sistemične insekticide na bazi neonikotinoida i na bazi dimetoata. Njih biljke usvoje, prenesu do cveta i cvet se otvara otrovan. Greške sa dimetoatima su česte u malinama.

2. Tokom cvetanja koristite samo za pčele bezopasne fungicide. NIKAKO INSEKTICIDE. Eventualno, ako baš mora, insekticide na bazi Tauflavulinata.

3. Posle cvetanja u voćnjaku ne bi trebalo da ima korova koji cveta.

TEKST PREUZET SA: https://www.agrotopvsg.rs/saveti/savet/pcele-i-zastita-voca

Api-pedagogija i Api-turizam

david — Mon, 20 Feb 2023 17:13:04 +0000

API-TURIZAM I API-PEDAGOGIJA

Krajem januara smo zajedno sa Beogradskim udruženjem pčelara organizovali prvu edukaciju u Srbiji na temu Apipedagogije i Apiturizma. U gostima su nam bile eskpertkinje iz Slovenije, Nina i Domenika, koje svoje znanje nesebično dele širom EU. Prvi dvodnevni kurs je završilo 14 kolega, što iz udruženja što naših polaznica sa prvog kurs BUSY BEES.

Pitate se, šta je to Api-turizam i Api-pedagogija?

Prva reč u imenu je naravno izvedena iz reči Apis Melifera što predstavlja medonosnu pčelu.

O Api-turizmu

Apiturizam je specifična grana agroturizma koja uključuje posete turista pčelinjaku, upoznavanje s tehnologijom proizvodnje, degustaciju pčelinjih proizvoda i naravno – prodaju istih, te stručno-edukativni sadržaj, ali i zdravstveno-terapijske usluge – apiterapija.

Slovenija je jedina zemlja (do sada) koja i sertifikuje svoje edukacije na polju apiturizma.

U Sloveniji postoje i sertifikovani pčelarski turistički vodiči (api tourist guides). To su specijalno edukovani turistički vodiči koji polažu dvodnevni kurs i dve terenske vežbe, od kojih jedna obavezno uključuje urbano pčelarstvo. Sertifikate tim vodičima izdaje Slovenski pčelarski savez u saradnji sa Klubom profesionalnih turističkih vodiča Slovenije.

Pored edukacije o turističkim šetnjama, akcenat je bio na dostupnom turizmu.

Pristupačni (dostupni) turizam je turizam za sve, za osobe sa posebnim potrebama, odnosno osobe koje odstupaju od očekivanih karakteristika i sposobnosti definisanih u određenoj sredini i kojima je potrebna dodatna pažnja i briga.

Pristupačni turizam osnovan je na tri važne vrednosti: nezavisnosti, jednakosti i dostojanstvu, pri čemu nije bitno o kojim posebnim potrebama se radi: mobilnim, senzornim ili psihofizičkim. Bitni su odmori, izleti i atrakcije koje su prilagođeni željama i mogućnostima pojedinca.

Tu se susrećemo i sa inkluzijom – proces uključivanja osoba sa različitim vrstama invaliditeta u najaktivnije i najravnopravnije učešće u društvu.

Da bi to uključivanje lakše i pravilnije sproveli i u (api)turizmu, moraju turistički vodiči i provajderi steći što više korisnih praktičnih znanja. U okviru edukacije o dostupnom turizmu uči se o kategorijama invaliditetai kako da svoju ponudu prilagode standardima rada sa osobama sa invaliditetom.

Ovaj segment nam je vrlo važan i pokušaćemo da u budućnosti ponudimo svim našim sugrađanima mogućnost druženja sa pčelama, nevezano za stepen invaliditeta.

Ova edukacija nam je važna za buduće planove kao i za lični razvoj na polju pčelarstva.

Prvi BIZNIS PČELINJAK u Beogradu: Sačuvajmo pčele ZAJEDNO

david — Mon, 14 Nov 2022 17:20:51 +0000

U zoni beogradskih Silosa, tačnije u Honey Garden-u, postavljene su prve biznis košnice koje su društveno odgovorne kompanije rentirale na period od godinu dana i koje, sa svojim domaćinima iz Bee Center-a, dele med proizveden za to vreme.

Događaj je organizovala Nordijska poslovna alijansa, čije su članice većim delom uzele učešće u projektu. Među prisutnima bili su i predstavnici Nordijskih Ambasada, EU i UN, kao i mnogobrojni članovi poslovne zajednice.

Na samom početku, prisutnima se obratila direktorka Nordijske poslovne alijanse, Iva Petrović, koja je poručila da su biodiverzitet i briga o životnoj sredini u fokusu njene asocijacije.

David Mardešić i Iva Petrović

S obzirom da su Nordijske zemlje pioniri i lideri u ovim oblastima, projekti Nordijske poslovne alijanse streme da prenesu znanja, iskustva i dobre prakse iz tih zemalja, sa ciljem unapređenja celokupnog ambijenta u Srbiji.

Zamenik Švedskog Ambasadora u Srbiji, Alexander Peyre-Dutrey Peyre-Dutrey

Zamenik Švedskog Ambasadora u Srbiji, Alexander Peyre-Dutrey se osvrnuo na dva projekta. U pitanju su obrazovanje mladih žena u pčelarstvu i ozelenjavanje i irigacija zelenih površina u pčelinjku. Ti projekti predstavljaju podršku Švedske ambasade ovoj plemenitoj inicijativi.

Aleksandar Tripković, član Borda Nordijske poslovne alijanse, istakao je da je njegova kompanija AstraZeneca aktivno uključena u mnogobrojne inicijative koje je se tiču ordživog razvoja i zaštite životne sredine.

AstraZeneca je pored svojih košnica podržala i sadnju medonsnih biljaka kao i drveća koji će oplemeniti pčelinjak kod Silosa.

David Mardešić iz BeeCenter-a je naglasio da je ovo tek početak projekta i da će zajedno sa svim partnerima raditi na edukaciji građana, sa akcentom na mlađu populaciju, kao i da jedino zajedno možemo pomoći svim pčelama, kako medonosnim tako i drugim vrstama.

Pored edukacija, sadiće se i medonosno bilje, postavljati hoteli za insekte i naravno proizvoditi vrlo ukusan beogradski med.

Društveno odgovorne kompanije podržale biznis pčelinjak

Društveno odgovorne kompanije koje su do sada uzele učešće u projektu su AstraZenca, Better Collective, Clipping, Evrocons, IF McCann Group, Karanović & Partners, Radisson i Uniqa.

Događaj je upriličen koktelom u fantastičnom ambijentu Ponta 011 bara koji posluje u sklopu Silosa Beograd.

Do sledećeg druženja, #sacuvajmosvepcele – ZAJEDNO!

DRUŽENJE U PČELINJAKU SA DECOM IZ VRTIĆA „BESKRAJNA PRIČA

david — Thu, 10 Nov 2022 12:26:19 +0000

Deca su imala priliku da slušaju o životu pčela, probaju dečija pčelarska odela i priđu pčelinjaku. Najveću pažnju su privukle pčele u staklenom ramu gde su imali prilike da vide kako pčele rade, rađaju se, gde je trut a gde matica.. Naravno, druženje ne bi bilo potpuno bez degustacije BEE GEE meda izvrcanog tek nekoliko dana pre njihovog dolaska. Uspeli smo i da se prošetamo po Zoni i upoznamo sa muralima posvećenim pčelama, i divljim i medonosnim i naravno odvojimo vreme za kviz i sva pitanja koja su imali.

david – BeeCenter.rs

Apiterapija i lekoviti vazduh iz košnica

Apiterapija i lekoviti vazduh iz košnica

Uvod u apiterapiju

API KOMORA: Savremeno rešenje u Beogradu

Apiterapija i API komora kod Silosa

Apiterapija i njeni benefiti

Šta je zapravo apiterpija?

INHALACIJA VAZDUHOM IZ KOŠNICA – API KOMORA KOD SILOSA

Ozelenimo Beograd: Pčelari iz Silosa nude dizajnerske dukseve i za svaki od njih sade po jednu lipu!

Kako zaštiti biodivezitet u Beogradu?

Zelene površine u našem gradu

Praćenje projekta

A loše strane projekta? Krpelji?

Partneri u projektu

Zaštita biodiverziteta u Beogradu

Kako zaštiti biodivezitet u Beogradu?

Zelene površine u našem gradu

Praćenje projekta

A loše strane projekta? Krpelji?

Partneri u projektu

Prskanje biljaka u cvetu ?!

Kako pomoći pčelama?

Prskanje voća tokom cvetanja.

Kakve ovo ima veze sa pčelama i prskanjem u cvetu?

A da li je prskanje tokom cvetanja dozvoljeno?

Api-pedagogija i Api-turizam

API-TURIZAM I API-PEDAGOGIJA

Ova edukacija nam je važna za buduće planove kao i za lični razvoj na polju pčelarstva.

Uz podršku Ambasade Danske u Srbiji

Prvi BIZNIS PČELINJAK u Beogradu: Sačuvajmo pčele ZAJEDNO

Društveno odgovorne kompanije podržale biznis pčelinjak

DRUŽENJE U PČELINJAKU SA DECOM IZ VRTIĆA „BESKRAJNA PRIČA